Sadržaj:
Uvod u psihoanalizu SAN – Sigmund Frojd
Šta je to što Tumačenje snova danas čini jednako intrigantnom knjigom kao u trenutku kad je nastala?
Frojdova ideja da su snovi način na koji se nesvesno ispoljava jedna je od najrevolucionarnijih u psihologiji. Snovi, prema Frojdovoj teoriji, predstavljaju skriveno ispunjenje naših nesvesnih želja. Kako su ljude oduvek intrigirali njihovi snovi, mnogi koriste Frojdovo Tumačenje snova kao vodič za razumevanje onoga što se sanja, pomoć u interpretaciji.
U XIX veku malo ko se usuđivao da obrati pažnju na tako nedostojne „sumnjive“ fenomene kakvi su snovi.
Tumačenje njihovog smisla bilo je prepušteno varalicama, samozvanim prorocima, vračarama itd.
Niko od uglednih psihijatara nije bio spreman da rizikuje svoju reputaciju istraživanjem mistične i prozirne oblasti kao što su snovi.
Prvi psiholog koji se uhvatio u koštac s fenomenom sna bio je Sigmund Frojd.
Sigmund Frojd je osnivač psihoanalitičke škole. Frojd je najviše doprineo društvenim i humanističkim naukama, razvio je psihologiju i psihološku terapiju i njegove ideje su uticale na sve životne sfere, i umetnost i nauku.
Psihoanaliza ima za cilj da dopre i razume podsvesno i tako protumači čovekovo ponašanje.
Veliku pažnju pri izučavanju psihoanalize Frojd je posvetio snovima. Pridaje im veliki značaj i predaje se njihovom tumačenju i istraživanju.
Filozofija se može definisati kao pokušaj razumevanja misterija egzistencije i stvarnosti. Takođe, filozofija pokušava razumeti prirodu istine i znanja ali i pronaći osnovne ljudske vrednosti u životu. Odnos između ljudskog društva i prirode je isto bitan deo filozofije koja pokušava iskoristiti ljudsku sklonost ka čuđenju, zanimanju i želji za razumevanjem, kako bi se došlo do bitnog, kako bi se došlo do istine.
Dakle, filozofija je proces analiziranja, kritiziranja, interpretacije i špekuliranja.
Filozofija počinje od reči fila i sofija, što bukvalno znači ljubav prema znanju ili mudrosti. Ona pokušava spoznati istinu i svet. Javlja se u VI veku p.n.e. u staroj Grčkoj.
To što se javlja imalo je svoje razloge jer je vladalo robovlasničko društvo i demokratija koji su omogućavali dokolicu. Pored toga Grčka je imala povoljan geografski položaj i eknomski razvoj. Robovi su omogučavali robovlasnicima da se bave umovanjem jer su robovi obavljali sve fizičke poslove.
Uvod u psihoanalizu SAN – Sigmund Frojd
Pogledajte i našu stranicu online knjižara Vesela knjiga Valjevo na Facebook strani.
Recenzije
Još nema komentara.