VIŠNJA – Evica Mratinić

Sadržaj:

VIŠNJA – Evica Mratinić

Višnja ima manju krošnju od trešnje i uglavnom raste kao žbunoliko stablo. Puno se proizvodi sorta oblačinska višnja pogodna za industrijsku preradu.  Najbolje uspeva na obroncima i blagim padinama okrenutim jugu, jugoistoku i istoku. Plod višnje je svetlocrvene ili tamnocrvene boje, slatkog ili kiselkastog ukusa.

Spada u rano voće, koje se manje jede u svežem stanju, a više se industrijski prerađuje (sokovi, džemovi, rakija, vino, prelivi za konditorske proizvode, kompot itd.).Višnja se gaji na savremenim plantažama i njeni plodovi se koriste za spravljanje: sokova, džemova, kompota, slatka od višnje, ili se u smrznutom stanju čuva za spravljanje raznih poslastica (kremova, sirupa, sladoleda…). Pored toga od višnje se pravi i rakija (višnjevača).
U jugoistočnoj Srbiji je poznat kraj u Nišavskom okrugu okolina sela Oblačina u Opštini Merošina gde se gaji posebna sorta višnje takozvana Oblačinska višnja.

Iz sadržaja knjige VIŠNJA – Evica Mratinić :

–          Proizvodnja višnje u svetu i u Srbiji

–          Morfologija višnje ( koren, stadlo, krunica, grane i grančice, list, pupoljak, cvet, plod, seme)

–          Ekologija višnje (klima, svetlost, voda, vetar, položaj i nagib terena, zemljište)

–          Fiziologija višnje

–          Sorte višnje

–          Podloge za višnju

–          Podizanje zasada višnje

–          Nega mladog zasada i nega višnje u rodu

–          Berba i čuvanje plodova višnje

Sorte višnje trebaju zadovoljiti i sledeće zahteve: da im plod ne puca u kišnim godinama, da im se plodovi lako odvajaju od peteljke, da gube malo soka pri mehaniziranoj berbi, kao i da su otporne prema bolestima i štetočinama.

Sadnju je potrebno obaviti u jesen jer prolećna, a pogotovo kasna prolećna sadnja može biti vrlo loša u pogledu prijema i razvijanja primljenih sadnica. Sad­nica višnje rano počinje vegetaciju, a istovremeno se koren u zemljištu sporo oporavlja, pa u toj razdoblju nema dobre ravnoteže u snabdevanju vodom i hranivima iz zemljišta. Sadnice posađene u jesen ili rano proleće prekraćuju se tek pre početka vegetacije, i to na visinu 120 cm uz prekraćivanje svih bočnih izdanaka na 2 pupoljka, s tim da se bočni izdanci do 80 cm potpuno uklone.

VIŠNJA – Evica Mratinić

Pogledajte i našu stranicu online knjižara Vesela knjiga Valjevo na Facebook strani.